Da nam živi (sm)rad!

Flešbekovi glupih ideja, unutrašnja borba sa bezvoljnošću i beznačajne sitnice kojima smo poklonili previše pažnje, uzdižući ih i od njih čineći Golijate sopstvene posvećenosti. Izgovori. Naši verni obmanjivači u službi prikrivanja lenjosti. Svojom lažnom veličinom ubeđuju nas da ne umemo da radimo kako valja i ruše nam samopouzdanje sve do trenutka dok ne odustanemo. Šta god da smo započeli. Pritiskaju nas, govore nam kako nedostaje ukus tome što stvaramo, kako smo zapravo žedni ili željni stanja izmenjene svesti. Kako želimo da utonemo u maštarenje a ne da maštu koristimo kao izvor inspiracije za svoja dela.

Otkuda to, pitaju nas, da mašta i rad idu zajedno?! Ta zar nije to dvoje nespojivo? Crni ti, bolje skuvaj kafu! Pronađi neki film pa sedi i gledaj. Slušaj muziku, čitaj knjige. Drkaj…Sve ti je pred nosom, budalo, samo uzimaj. Konzumiraj. Imaš jedan jedini zadatak u ovom društvu: da budeš Potrošač!
Imaš svoj do krajnjih granica uprošćen deo posla koji (ne)umeš da obavljaš. Ipak, koliko god banalno da bilo, primaš za to svoje osmočasovno polu – korisno puvanje u stolicu neku nadoknadu. Na osnovu nje kuješ male planove za još manje podvige. Tako, recimo, početkom meseca možeš sebe da zatekneš kako pobedonosno tegliš nekolicinu najlonskih cegera iz tržnog centra. Tvoj kvalitet, tvoja proračunatost i kreativnost iznedreni tokom popodnevne kupovine i otelotvoreni u rke koje vukljaš ispod gradskih bulevara kroz slabo osvetljene podzemne prolaze. Razmišljaš da kupljeno ni ne opereš u mašini. (Kako je red jer, ko-zna-kuda-je-sve-to-prošlo dok nije stiglo do tvojih bogom danih ekstremiteta, jel. Šilo se to u Aziji, pakovali Indijci, prevozili brodom mornari – vrlo verovatno crnci a brod bio u Hrvatskoj u luci, Bože me sakloni!) Ipak, ozbiljno razmišljaš da preko svega pređeš i pogaziš sve(te) postulate, te ih, očaran svojim izborom, odmah onako s etiketom, odeneš i prošetaš gradom. Ulicom glavnom, kojom svi prolaze i gde ćeš biti primećen. Potencijalni mladoženja. Gospodin rasploditelj i omnožitelj konzumenata masovne proizvodnje. Potrošač. Mušterija koja je uvek u pravu. Bog? Šta?

Dokle seže svo to proseravanje? Kada će palančenju doći kraj u ovom gradu? Na ovom poluostrvu? U ovom veku? Šta se to dogodilo pa smo zastali i nestalo nas poput iskri u pepelu? Pitanja se množe, odgovora nema. Zapravo ima, ali su takvi da zbog njih živimo u nadi da će ipak da se desi neko uzvišeno proviđenje te će uspeti da nas makne sa spramputice kojom sve vreme idemo. Odgovori, dakle, suviše teški. Suviše bolni za jednog razmaženog Kupca. Oni koji iziskuju rad! Razmišljanje. Odricanje. Čvrste odluke. Teške zadatke. Zalaganje i izgaranje. Borbu. Napor, odupiranje. Istrajnost. Um. Praznik rada? Hvala ne! Suviše crveno za moj ukus.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s