Iz kočija skupih nadire legija mutnih,
Valja se pohlepom iznedren šljam.
Ka pozorju hode a špalir im prave,
Njihovi verni, uhranjeni psi.
Na svetinu reže, dok bagra se penje,
Kako bi glave vladara mogli videti svi,
U opseni slušati oracije sa visine,
O lažima maštati, niz zube što sline.
Prozirne, tupe, protkane rečju teškom,
Što tvrde da značajan ovo je čas.
Dok slamarice krišom darivaju smeškom,
Pored nas ovakvih još dugo će oni uživati vlast.
Dokle god je straha, sitnih duša i lenjosti,
Dok se trampe knjige za tepsiju ribe,
Groktati će oni moći al’ voditi,
Promrzlima o suncu govoriti.
Iz kočija skupih nadire legija mutnih,
Valja se pohlepom iznedren šljam…
charlesoffspring 