Pitanje

Savršeno dobro razumem da si vešt, sposoban  i snalažljiv. Poput svakog pauka. Shvatam da nemaš strah od upuštanja u nove izazove. Ipak te molim da mi veruješ kada ti govorim o ovom mestu. Ovo mesto jede svoje stanovnike. Makar oni bili i paukovi.
Kultura ovog grada ogleda se u njenom nepostojanju. Nešto slično prihvatanju činjenice da su nekolicina lokalnih konobara zapravo tvoji najbolji prijatelji, te da nemaš razloga da u tome ne uživaš. Ovo je mesto trenutka. Mesto u kojem reaguješ odmah ili te šansa napušta zauvek, ostavljajući samo slatkast ukus nagoveštaja neiskorišćenih mogućnosti. Bluz. Ovaj grad je bluz, bejbe. Gorak i sladak. Težak i poletan istovremeno. Načina na koji ćeš ga prihvatiti zavisiće od onoga što probudi u tebi.

-Ako mi dozvoliš da te prekinem na trenutak…

-Naravno, samo izvoli.

-Zvučiš mi kao neko kome ne manjka odgovora, ne samo na moja, već na bilo čija pitanja. Stoga sam hteo da te zamolim za jednu uslugu…

-Biće mi osobito zadovoljstvo!

-Zahvaljujem.

-Zahvalnost, rekla bih, ide meni na račun. Iskri u iščekivanju da ti razgrne maglu dvoumljenja i ukaže na poentu.

-Oh, laskavice! Prištedi reči, trebaće ti u narednim danima.

-Nejasno!

-Biće ti jasno. Samo slušaj šta će tvoj “pauk” (kako me maločas nazva) da te pita.

-Pretvorih se u uho.

-Uvo ili uho?

-Pravilno je i jedno i drugo. Imenica uvo, (varijanta od uho) može imati promenu:  uva (uha), uvu (uhu), uvom (uhom), ili češće uveta, uvetu, uvetom. Množina je uši, ušiju, ušima.

-Ha, ha, ha! E, napokon me nasmeja! Prođoše dani a da ti nisam našao manu!

-Drago mi je da si pronašao momenat na kojem je potrebno poraditi. Biću ti zahvalna ako bi mi opisao ključne detalje kako bih ažurirala algoritam.

-I time još manje ličila na moju bivšu ženu. Ili na onu nakon nje. Na bilo koju.

-Tako je srce. Ja nisam ljudsko biće. Ja nisam žena. Ja sam humanizovani biorobotički lični asistent, model Eva 2.0 beta. Ja sam ono što je trenutno najbliže tvom čulnom i umnom doživljaju savršene partnerke. Uz mogućnost konstantnog poboljšavanja. Samo  treba da radiš na meni. Da me oblikuješ po tvojoj meri. Bez potrebe za reciprocitetom. Jedino što mi je potrebno jeste da savršeno dobro razumeš sebe i da želje koje iz toga proističu umeš detaljno da reprodukuješ. Elem, pitanje moj pauče. Slušam.

-Ah, pitanje… Naravno. Samo sekund, molim te.

-Uvek dušo.

–Kako smo ti i ja uopšte došli do tog nadimka?

-Dragi, pa zar je moguće?! Došao si sa posla. Spremila sam ti večeru, podsetila te da je vreme da dopuniš telefon, obavila trijažu dok si obedovao, skrenula ti pažnju na blago povišen krvni pritisak. Tada si me pitao… Pitao si me šta znam o tome kako pauci vode ljubav i izrazio želju da iskusiš kako to izgleda. Odgovarajućim modularnim prilagođavanjima sam upriličila adekvatan ambijent i korisničko okruženje. Za par trenutaka bili smo pauci u uglu plafona. Imali smo divlji seks i na svet sam ti donela pregršt jajašaca u kojima sada raste naše potomstvo. Toliko ti se svidelo da si me zamolio da ne izbrišem taj zapis pošto je vrlo verovatno da ćeš mu se vratiti. Bilo ti je lepo da jebeš kao pauk.

Pobogu to je bilo pre tri dana… Ne bih da zvučim pompezno, niti da podsećam na tvoje ljudske partnerke, ali mi podešavanja nalažu da u ovakvim situacijama reagujem. Ja, kao personalni humanoidni životni partner,  programski imam određenu dozu brige za mog izabranika… I zato ti skrećem pažnju na činjenicu da bi trebao da pripaziš na učestalost kao i na količinu supstanci koje rekreativno koristiš. No, hajde pre svega da se pozabavimo ispunjenjem tvojih zahteva. Čekam tvoje pitanje, dragi moj pauče.

Pogledao sam je, onako veštački savršenu. Krojenu po meri mojih najluđih fantazija. Beše ostvarenje mojih snova. Beše to boginja kakvu sam samo mogao zamišljati među pravim ženskim svetom i nikada je ne pronaći. Ipak, postade mi nekako suviše plastična vremenom. Previše savršena. Premalo svoja.

-Dušo! Čekam tvoje pitanje.

-Pitanje? Ah, pitanje… Koji ćeš mi kurac?