POSVETA

Koliko samo toga mogao bih reći,
a malo kažem kad kraj sebe nekog imam.
Reči koje nosim prkose mi sreći,
u meni gromore, a ćute svima ostalima.

Igraju se sa mnom, noću ljubav vode,
dok ležim u postelji nepomičan, tih.
Pre svitanja dušu mi oplode
i svakog mi jutra poklone stih.

Tako mazne tada ih upitam
zašto li baš mene one tol´ko vole,
Al’ ohlade me i kažu da ne snevam,
Sa mnom jesu dok je njima volje.

Moje reči – moja ljubav,
Moja patnja i potreba.
Moje reči – moja ljubav,
Sedma kora moga hleba.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s