Koliko samo toga mogao bih reći,
a malo kažem kad kraj sebe nekog imam.
Reči koje nosim prkose mi sreći,
u meni gromore, a ćute svima ostalima.
Igraju se sa mnom, noću ljubav vode,
dok ležim u postelji nepomičan, tih.
Pre svitanja dušu mi oplode
i svakog mi jutra poklone stih.
Tako mazne tada ih upitam
zašto li baš mene one tol´ko vole,
Al’ ohlade me i kažu da ne snevam,
Sa mnom jesu dok je njima volje.
Moje reči – moja ljubav,
Moja patnja i potreba.
Moje reči – moja ljubav,
Sedma kora moga hleba.
charlesoffspring 