POSVETA

Koliko toga bih vam mogao reći,
A malo kažem kad vas kraj sebe imam,
Reči koje nosim prkose mi sreći,
Pa tulje u meni, a ćute ostalim svima.

Igraju se sa mnom, noću ljubav vode,
Dok ležim u postelji nepomičan, tih.
Pre svitanja dušu mi oplode,
Svakog mi jutra poklone stih.

I tada ih tako mazne pitam,
Zašto li baš mene tol´ko vole,
Kažu samo nadom da ne skitam,
Jer sa mnom su dok ne nađu bolje.

Moje reči – moja ljubav,
Moja patnja i potreba.
Moje reči – moja ljubav,
Sedma kora moga hleba.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s