Prilazim trafici u kraju, ušiju zaglunutih od sinoćne svadbe na kojoj sam bio među zvanicama. Mamurluk i pogubno dejstvo promaje na gornju desnu stranu usled spavanja kraj otvorenog prozora ( logično – na levom boku i još logičnije, zarad pokušaja umanjenja dejstva alkohola) ne bih dublje da analiziram. Dovoljno je reći da mi usled svega nije dobro od kako sam ustao i neophodno je da se popravim.
Naravno, svako od nas je vremenom razvio i sada ima omiljeni način kako prečicom da dođe do telesno podnošljivog mentalnog ekvilibrijuma za Sutradan.
Kod mene to izgleda ovako:
Korak prvi- pozvati šefa i zamoliti ga za odsustvo sa posla. (Ukoliko ne bude odobreno, jednostavno se ne pojaviti na isti, bez obzira na posledice).
Korak drugi – slediti svoj instinkt. Što će u mom slučaju reći…
Izašavši iz gajbe, prošetao sam ulicom i prišao trafici. Krenuo ka frižiderima osvrćući se prema unutrašnjosti objekta kako bih video ko od zaposlenih radi… Danas sam imao sreće! Radi moja omiljena njuška. Štrokavi bradonja sa dva i po zuba u glavi. Lik koji večito nešto premeće i pobrojava robu. Kapiram da čovek zapravo run this place.
Ne želeći da ga prekidam, otvorio sam frižider, uzeo tri ledeno hladne konzerve bilo kakvog piva i stavio ih na pult koji se šarenio od posložene, raznorazne dnevne štampe.
Koliko besmisleno uništenih drva, pomislih dok sam na te novine stavljao svoje tri limenke u koje sam polagao svaku nadu da će me izbaviti iz čeličnih kandži mamurluka.
-Dobar dan komšo!
-Dobar dan. Izvoli?
-Već je za pultom…
-A-ha! U redu, samo sekund.
Okrenula je brada za sobom glavu i zatarabila usta sa dva i po zuba.
Lepo je kada zaćuti, odmah manje smrdi oko trafike.
Premetao je neke pakete sa kiselom vodom i energetskim napicima. Biće da mu to radnim danima najviše prolazi pa je bio rešen da im dodeli ekskluzivan položaj kako bi ih prolaznici podsvesno uočili i pre no što kreiraju smislenu želju izazvanu stvarnom potrebom.
Namazani trgovac na malo.
Kada je rešio da mi odobri ukazivanje njegove pažnje, osmotrio je moje tri konzerve piva i rekao cifru, na šta sam mu ja ispružio novac, sada već pomalo nervozan jer su mi ta tri hladna piva lagano prerastala u rang jutarnjih prioriteta.
Uzeo je kintu, blago se savio kroz ono kiosk prozorče i bez blama pitao:
– Je li! ‘Oćeš vinjak uz ta tri piva? To ti taman dođe vakcina protiv gripa! Među nama – ni masku ne mora’ da turaš – jer ti ova kombinacija rešava i Kovid 19!
Samo, ne dadu Masoni da se pročuje!
Ja ti ovo k’o prijatelju i komšiji kažem, a ti… ti kako ‘oćeš…
-Neću, hvala. Možda uskoro.
Koraci kojima sam se udaljavao od dvozubove trafike uskladiše ritam sa grohotom njegovog smeha:
Ha-ha-ha-ha-ha-ha-ha!
charlesoffspring 