III Zasedanje komisije za Trezor Ujedinjene Vlade Tuone
Luun_ja_veren maa, Razdoblje prvo, vremenska zabeležba 4008.
Otvaranje trezorske škrinje broj: 38124785037;
Predmet: Održana dobra sa matične tačke- završno čitanje podataka
-Počnite sa unošenjem škrinje! kratko zapovedi Predsedavajući Trezorske komisije- Borgh, u amfiteatru ispunjenom znatiželjnim predstavnicima medija, visokim brižnicima nauke i nekolicinom studentkinja koje tek odbaciše krljušt sa tela prigrlivši time Urođeno Pravo Zrelosti Utrobe.
U prostoru smeštenom u centralnom delu kompleksa Tuonske združene vlade YLI-T , predsedavajući Borgh obrati se prisutnima- otpočevši tako zvaničan deo ceremonije:
-Poštovani saživotnici Tuonski,
Već dugo vremena gajim iskrenu nadu da ćemo ovim finalnim čitanjem preostalih podataka dobiti odgovor na nedostajuću kariku Tuonskog poretka.
Radi podsećanja: Načela na kojima počiva naše ustrojenje uspostavljena su prema instrukcijama predaka koje su se nalazile u prve dve škrinje podataka. Njihovo čitanje beše pre 4000 zabeležbi- u periodu kada je druga generacija rođenih Tuonaca stasala u eru zrelosti bića. 4000 zabeležbi bio je i rok dat do otvaranja ove, treće i poslednje škrinje. Rok naložen od strane naših predaka- Prvopotonjih.
Pomerio se od katedre i napravio par koraka bliže prozirnom oknu dvorane, te nastavio uvodnu reč:
-Uspeli smo podići civilizaciju u kojoj vladaju mir i red. Usavršili smo korisne i odbacili beskorisne tekovine kojima su se naši i preci Prvopotonjih služili u svom svetu. I dobro je što smo tako postupili.
Otpi gutljaj vode iz malog aluminijumskog kontejnera kojeg beše prineo okviru prozora.
-Jer, kako kazuje Dnevnik putovanja plovila SOS Earth-1, koji sledi kao dodatak istorijskom arhivu prve škrinje podataka, upravo najmodernije tekovine čovečanstva bile su uzrok uništenja planete Zemlje, naše pra domovine iz Mlečnog puta. Budući da na tadašnjoj razini svesti ljudi nisu bili u stanju prepoznati Problem kolapsa umnih resursa, Zemljani su izgubili balans u trouglu vreme- znanje- produkti u tolikoj meri da je o koncu došlo do kraha ne samo civilizacije kao tačke koja se pokazala najslabijom, već i samog staništa. Na kraju, jedino što je ostalo od progresa civilizacije beše plovilo SOS Earth-1, sa posadom od 10.000 odabranih ljudi sa planete Zemlje- istih onih koje mi znamo kao Prvopotonje.
Lebdeći po vasioni u potrazi za novom majkom, nosiše sa sobom i tri škrinje podataka sa zaostavštinom njihovog doba. I nakon 33 generacije koje iskusiše život samo u memli leteće tvrđave, nađoše novo stanište. Nastaniše se napokon na našoj Tuoni. Udahnuše joj život. Ovaj put krajnje oprezno i savesno, jer kako pročitah u jednom od zapisa iz Dnevnika putovanja: „Bole nas grobovi na kojima nema cveća“ –šta god to značilo i kakav god to smisao imalo. Jer ja još ne dokučih šta je posredi…
Mi, Tuonci smo ponukani učenjima istorije uspostavili vrhunsku harmoniju odnosa. Prigrlili smo činjenice kao jedine merljive jedinice, podigli racio na tron naših dokučenja. Postali smo savršeno svesni merljivosti svega te iz sadejstva navedenih aspekata izvukli pouku o štetnosti uzimanja antropičkog načela kao konsante. Iako nam to načelo govori o činjenici da vaseljenu vidimo onakvu kakva jeste, jer da je drugačija, mi ne bismo bili ovde da je posmatramo, mi smo shvatili da u okviru tog obrasca moramo odgovorno delati na očuvanju atmosfere potrebne za promenu i napredak kojem stremimo. Odbacili smo tako nejednakost i neukost. Odabrali smo put nauke. Put koji nagrađuje rešenjima. Put doprinosa razvoju društva…
No, pored svega, ostali smo uskraćeni za jedno- čini mi se, veoma bitno iskustvo.
Sagledavajući sve opet i iznova, ponavljajući postupak danima, vraćajući se svake godine istom zadatku- uvek sam dolazio do logičkog ćorsokaka praćenog doživljajem raskola između svesnog i duševnog dela bića.
Ni ja, kao ni jedan od nas do sada, nisam uspeo u pokušaju da pronađem odgovor na ono što nas Tuonce kolektivno muči:
Osećaj praznine…
Zagledan u prozor kroz koji se pružao kristalno jasan pogled na dva Sunca koja su grejala Tuonu kupajući je grimiznim tonovima, Borgh nastavi:
Upravo zbog činjenice da niko od nas nikada nije uspeo razrešiti misteriju nedostajuće karike koja spaja biće u celinu, a koja nam je eonima utkana kao mana čiji nedostatak svaka nova generacija oseća sve dublje, upravo zbog toga današnje otvaranje poslednje škrinje zabaštinjenih podataka Prvopotonjih među nama budi snažan osećaj razotkrivanja izgubljenog odgovora. Odgovora na pitanje suštine bitka jedinke kao celine.
Borgh se, završavajući uvodnu reč, povuče za svoju katedru. Prema protokolu to je bio znak da se škrinja unese. Stražari Tuonske združene vlade YLI-T uđoše i pokloniše se Predsedavajućem. Udaljiše se nakon spuštanja škrinje na belu podlogu koja je levitirala nad tačkom sa koje će podaci biti projektovani na hologramsku platformu smeštenu ispred zapadnog zida amfiteatra.
Tišina je ispunila salu. Bez ijedne reči Borgh poveza škrinju sa projektorom i pokrenu softver programiran da čita podatke zapisivane tehnologijom tih davnašnjih vremena. Hologramska platforma preuze dvodimenzionalni karakter i prikaza ekran boje slične Tuonskim izmaglicama, bled i plavičast.
Trenutak kasnije, odgovor je ćutao sa Tuoncima u zanemelom amfiteatru. Stidno i bledunjavo tinjala je jedna jedina reč sadržana u poslednjoj od tri škrinje- zadužbine predaka:
LJ U B A V
charlesoffspring 