Mr. Crowley

Posted: 30/05/2014 in Charles offspring
Tags: , , ,

Image

 

Voz je tutnjao kroz noć, po bespućima Luizijane. Put do Nju Orleansa otegao se u nedogled. Toliko, da je od dosade i hipnotičkog ponavljanja zvuka čeličnih točkova vagona u trenutku kada prelaze preko spojeva šina, počeo da vizualizuje sliku u glavi: Nije mogao da dočeka da se raskomoti u The Maison Dupuy-hotelu smeštenom u Francuskoj četvrti Vieux Carré, najstarijem kraju grada koji potiče još iz 1718 godine. Za 25 dolara dobija Jazz Brunch koji služe taman u vreme kada će obaviti smeštaj i prijavu. Prisetio se ukusa škampa u sosu od narandže i svirača kontrabasa u orkestru koji svaki dan uživo i diskretno daje šarm unoseći duh Francuske u hladovinu letnje bašte hotela. Ličio je na njegovog brata Roberta. Voli taj hotel.

Ostalo mu je da od Baton Rouge-a  prevali još nekih tri stotine kilometara i oslobodi se putničke muke. Voz je nemilosrdno tutnjao kroz živopisne predele ostavljajući ih zaboravu. “Još oko dva sata”- pomisli Crowley i ispruži noge ka sredini kupea. Cigareta! To je ono što mu treba. Posegnuo je rukom ka džepu, u trenutku se setivši da je paklicu sa cigaretama ostavio sa strane u putnoj torbi, pošto je shodno novim regulativama Američkih železnica pušenje u vozu zabranjeno. Zaključaće se u klonju, otvoriti prozor i spurnjati jednu-dve na brzinu, mislio je dok je vadio paklicu iz torbe. Osuđujuć, prek pogled južnjačke dame sa kojom je delio kupe, čineći tako da njihova dva mesta budu jedina zauzeta, u trenutku je napravio da se oseti kao kakav klinac kada ga uhvati kasirka u radnji iz kraja kako krade čokoladice za ortake koji ga čekaju da na velikom odmoru podele plen.

“What?”- Upita je preko i nadmeno dok je napuštao kupe.

Koračao je hodnikom, hodajući u suprotnom smeru od kretanja voza. Pošto je bio smešten u kupeu na sredini vagona imao je sasvim dovoljno vremena da tu činjenicu i primeti na putu do vagonskog klozeta. Poslednjih par metara mu se činilo kao da se odaljava a ne približava mestu na kojem će utoliti žeđ svojih poroka. Koliko je samo voleo cigarete. Znao je provoditi noći radeći za računarom u svom stanu a jedino što mu je trebalo da izgura do jutra je bila flaša vode i hiljadu cigareta. Naravno, plaćao je cenu načina života koji vodi. Srećom, ništa ozbiljno po pitanju zdravlja , ali sivkast ten i tamni nabrani podočnjaci iznad kojih su bile uusađene oči,  žute mrlje između srednjeg i kažiprsta koje je odavno prestao pokušavati da ukloni krasile su njegovu pojavu. Nije mnogo mario zbog toga, zapravo nikada nije ni obratio pažnju ni na šta drugo osim na te žute fleke koje je pokušao skinuti nekada davno kada ga je njegova ljubav svojski zajebavala zbog toga. I tada više iz pristojnosti nego što je to stvarno želeo da učini. Limunom. Nije išlo. Obožavao je kada mu kenja.

“God save the queen” promrmljao je dok se duvan omiljenog ostrvskog brenda “B&H Silver” palio i pretvarao u žar, unoseći pometnju u slatkastu aromu lavande koja je osvežavala prostor klonje. Otvorio je prozor na “kip”. Svitalo je. Napokon se opustio. Svet je bio za dim-dva podnošljivije mesto za život. Prazan, dreždio je u svitanje novog dana. Čarobne boje i sranja. Koliko je sve precenjeno- pomisli. Nema te stvari na svetu koja nije eksploatisana do te mere da se može smatrati prostitucijom. Jeftinom prostitucijom. Recimo ovaj prizor buđenja novog dana zaista očarava svojom pojavom. Međutim kada se čovek seti svih onih reklama za neverovatnu svežinu praška za rublje ili novog mobilnog operatera na tržištu, zaista ne može da uživa i oseti stvarnu snagu prirode. Medijsko silovanje dovelo je čovečanstvo do tačke od koje ne može više pravilno rasuđivati o stvarima koje proživljava već se oslanja na ukazane smernice televizijskih magnata.

Mogao bih i da kenjam, pomislio je, kada sam već tu. Nisam srao cele noći a od Sheveporta oka nisam sklopio.

Anthony Crowley Jr. menadžer na glasu, prodavac gigantskih potencijala, na svom putovanju po jugu Amerike u nadi da će napuniti baterije i odmoriti glavu od poslednjeg ugovora koji se ispostavio maliciozan zbog lošeg kvaliteta isporučenog materijala u odnosu na onaj koji su im prilikom posete prezentovali Kineski partneri. Građevinci nikada neće biti popularni i tako zaklonjeni od žiže javnosti uvek će moći uvaljivati koske jedni drugima što će naravno koštati stranu koja prva popusti. Borba zveri u memljivim podrumima civilizacije. Daleko od očiju, bez sudija. Niski udarci su zabranjeni ali dobrodošli. To je bilo njegovo igralište. Na drugom mestu nije se više ni mogao zamisliti. Iako je nekada davno hteo biti kuvar. Kuvari su danas poput holivudskih zvezda. Popularnost ishrane stavljaju iznad zdravog razuma. Čudan svet.

Srao je, vratio se u kupe, osmehnuo južnjakinji, dremnuo pola sata, osetio smrad Misisipija i kroz prozor ugledao obrise Nju Orleansa.

Stigao je.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s