Yvette II

 

Časovnik je razvlačio sekunde u nedogled dok je Yvette sa strepnjom čekala ispred kancelarije.

Jacqes Benoit- Founder and CEO of Bordeaux Aquafarms S.A.S.

Činilo joj se da vekovima zuri u tu luksuzno ukrašenu tablu okačenu na vratima kancelarije njenog sadašnjeg poslodavca.

“Možda mu treba HR menadžer? Možda novi asistent? Koliko god da mi je Klaris drugarica i koliko god da je volim, znam kako ona otaljava i ošljari svaki zadatak koji joj je poveren- setila se par seminara na fakultetu koje su radile zajedno u grupi a koji su se poslovično završavali tako što je Yvette preuzela sav posao na sebe. Klaris je nedugo zatim i napustila školovanje… Možda Benoit ipak ume preopoznati prave vrednosti….Možda hoće da me stipendira?”- rojile su se misli i golicale utrobu mladoj Yvette. Obuzela ju je trema. Kako su trenuci odmicali nada joj je raspirivala ostatke bojažljivosti. Navlačila je osmeh. Maštala je o lepoj plati ili pozamašnoj stipendiji sa dobrim uslovima otplate. Šminka. Cipele. Nov nameštaj. Nov auto. Putovanja…

Hajde polako! –prekorila se. Završićeš na jebenom Mesecu ako nastaviš!

-Bože koja sam ćurka!- pomisli i nasmeja se, onako, za svoj groš.

-Kakav  divan glas! Lepo vam stoji kada se smejete… Uđite! Ispalio je Jacques otvarajući širom vrata kancelarije. Sirota Yvette je samo stigla ispratiti tablu sa natpisom koja se odmicala kako su se vrata otvarala. Pocrvenela je. Blago nakloni glavu i zahvali se.

Ušla je. Kancelarija- prazna. Tišina se lepila po zidovima. Prostor su ispunjavala dva velika stola od punog drveta. Jedan, koji je bio namenjen samo za gospodina Jacquesa i bio je smešten pravo od vrata, ispod prozora. Lepo cveće pored stola. Perfektan sklad. Feng Shui.

Drugi sto, dugačak, sa po šest stolica sa svake strane i jednom u pročelju. Preko stola, ta je stolica gledala na projektno platno okačeno na zid drugog dela kancelarije. Očigledno, sto je bio rezervisan za sastanke menadžmenta kompanije. Jacques odmače prvu stolicu sa leve strane i ponudi Yvette da se smesti. Očekivano, on sede u pročelje.

Sedite Yvette- reče pošto primeti da devojka čeka na odobrenje. “Fini maniri devojčice!”- pomisli. Pogled mu je šarao po telu. Upijao je njenu pojavu. Zarumeneo se. Jacques “Teo” Benoit ugrizao je donju usnu. Ubrzao disanje. Kako ste Yvette?- upita je šireći nozdrve. Ne čekavši odgovor (valjda je podrazumevao da se u njegovoj kompaniji svi dobro osećaju) prešao je na sledeće pitanje. Jedno za drugim, uputio joj je baraž dosadnih, opštih pitanja. Yvette se dobro snalazila i činilo joj se da vlada situacijom te da su odgovori savršeno balansirani. Očekivala je ponudu za posao.

Međutim, gospodin Benoit imao je drugačiju ponudu na umu. Ono što Yvette nije primetila bilo je sve veće odsustvo kontrole ovog čoveka koji je na kraju, rešen da preseče i ubrza stvar, izneo svoju ponudu:

Lepotice, smeši ti se plodna karijera u Aquafarms-u… Ono što ćeš da uradiš pre svakog narednog angažmana a što će ujedno biti i sredstvo plaćanja tvojeg dosadasnjeg rada je sledeće: Za dosad obavljene poslove nadoknadu ćeš dobiti u centimetrima! A današnji intervju ćemo smatrati uspešno obavljenim probnim radom, ako se razumemo- reče i maši se kaiša.

Sablažnjena, Yvette je pokušavala da savlada šok, bes, strah i mržnju koji su pokuljali u njoj.  Zaškripala je zubima, nabrala obrve i ledenim glasom naredila: Da se nisi usudio da izvadiš to što smatraš kurcem! Đubre pokvareno! Odletela je od stola i tresnula vratima. Jacques dobi gnevno “Marš!” umesto pozdrava.

Žurnim koracima zauvek je napuštala prostor Bordeaux Aquafarms kompanije. Pokušavala je da se pribere i shvati kako je uopšte moguće da u drugoj deceniji 21. veka još uvek postoje ljudi kao što je ovaj… Nije mogla da pronađe pravu reč koja bi otelotvorila gnev i tako joj makar malo pomogla da svari ceo događaj.

Kretavši se ka glavnoj kapiji Yvette prođe kraj Jacquesovog novog četvorolitarskog Bentley-a. Flying Spur. Osmostepeni prenos koji ovu moćnu V8 mašinu doveze do stotke za jebenih 5 sekundi. Permanentnim pogonom na sva četiri točka. Točka od 19 inča hormiranih felni sa pozlaćenom “JB” gravurom između šrafova koji su pridržavali točkove za ostatak zveri. Trebalo mi je još davno sve biti jasno! –pomisli i uze telefon. Tražila je broj sms servisa za proveru dolaska autobusa Trans Gironde-a, prevoznika koji drži liniju Bordo- Arkešo. Listajući imenik baci pogled na kontakt iznad traženog broja. Njen nekada diler, sada više prijatelj- Tom. Osmehnula se…Volela je tog lika. Ispunjavao ju je pozitivnom energijom kad god bi se videli. Viđala ga je povremeno kada bi poželela da dune malo dobre trave. Tom je uvek imao pravu stvar. Bio je diler i bio je sasvim svestan toga. Bio je najbolji jebeni diler sa najboljom jebenom travom u celom Bordou. Imao je i najbolji sistem naplate duga. Dvojicu ogromnih imigranata koji nisu prezali ni od čega kako bi u Francuskoj stekli reputaciju opasnih njuški čime bi krčili svoj dalji put u kriminalnoj karijeri.

Yvette istipka poruku i dobi odgovor da je njen prevoz udaljen dve stanice i da pristiže za deset minuta. Zagledana u znak na stanici vratila je malopređašnje misli o Tomu i imigrantima. Vratila je zatim u glavu njen put od Jacquesove kancelarije do stanice. Sklapala je puzlu osvete.

Hitro izvadi telefon iz džepa i okrenu Tomov broj. “Gde si barabo moja najdraža! Šta radiš? Business good?”- podbola ga je.

Je li, šta radiš u narednih dva- tri sata? Jel možemo da se vidimo na kafici?

“Dog and the Duck”, za dva sata- odgovorio je Tom poslovno.

Eeeej može! Menjamo kafu za pivo! Imaju Trooper-a ponovo. Jesi li video da se reklamiraju na Trip Adviser-u? Matori se progurao, a… Od one rupe, jebo te!  Za dva sata onda. Bisous!

Sedeli su u bašti omiljenog im kafea. Yvette je na sto izvadila njen ugovor o privremenom radu koji je potpisala u studentskoj zadruzi prilikom prihvaćenog angažmana u Aquafarmsu.

Vidi Tome…Jel ti beše imaš kraj sebe još onu dvojicu bezvratih mutanata? Tom potvrdno klimnu glavom.

Odlično!- nastavi Yvette. Treba mi vaša usluga. Vidiš ovu adresu?- pokaza prstom na ugovor gde je bila ispisana adresa sedišta Aquafarms-a koja je ujedno bila i adresa prebivališta Jacquesa Benoita.

Na ovoj adresi živi moj poslodavac. Napravio mi je sranje- ne bih o detaljima, dovoljno je da znaš da je vredno odmazde. Gledaj, lik vozi neki nadrkani auto i ono što meni treba je da ti tvoji jurišnici u toku vikenda naprave neku žešću pizdariju sa tim kolima. Način rada neka bude po vašem izboru, moj jedini uslov je da taj automobil postane neupotrebljiv. Jurišnici!- ponovi i zacereka se a Tom prihvati šalu i razvuče kez.

-Yvette draga, budi bez brige. Imaćeš vatromet u ponedeljak ujutru. Cena: 20 evra po šrafu za pavijane plus mojih 100. Ukupno 420.

420 draga, kapiraš? Sve u dim baby! – aludirao je na urbanu legendu koja govori o grupi gimnazijalaca iz San Rafael gimnazije u severnoj Kaliforniji koji su izraz koristili za susret na određenom mestu gde bi rivali gandžu.  Svaki dan u 16:20. Toliko su dosledno to radili da je među članovima grupe  pojam ” 420″ postao generalni  eufemizam za   „vreme da se upali“.

-Jebeni  džanki! Smeškala se Yvette dok je brojala novčanice. Poljubi ga i krenu put kuće u potrazi za preko potrebnim  mirom.

 

Ponedeljak, 07:15

Yvette je sipala kafu, lenjo se osvrnula i spustila pogled na novine presavijene na stolu. Pomislila je kako bi mogla pospremiti gajbu. Prošetala je do dnevne sobe nosivši u jednoj ruci šolju. Zavalila se u udobnu fotelju i posmatrala lišće kroz prozor.  Guzicu joj je žuljao daljinski upravljač. Pomerila se, izvukla ga i upalila televizor. Prebacila je na lokalnu TV7. Imala je naviku da pogleda jutarnje vesti iz grada.

“…Idemo uživo do regionalnog puta za Arkešo, tamo je naša reprterka  Danielle. Kažite nam koleginice šta se zapravo dogodilo i kakva je trenutna situacija? Koliko odavde vidim tu su i  kola hitne pomoći i vatrogasci pored policije, jel tako? –Tako je kolega, u pravu ste…Naime, radi se o saobraćajnoj nezgodi u kojoj je teže povređen generalni direktor Bordeaux Aquafarms-a gospodin Jacques Benoit. Međutim za njegovo vozilo marke Bentley malo je reći da je samo “povređeno”. Automobil je pretrpeo potpunu štetu. Ono što smo uspeli da saznamo od očevidaca je to da su u jednom momentu automobilu jednostavno otpali točkovi što je i dovelo do nezgode. Kako nezvanično saznajemo iz izvora bliskih policiji spadanje točkova izazvano je prethodno otpuštenim šrafovima koji fiksiraju točkove što vozač nije primetio na vreme. Dalja istraga svakako će dovesti do novih rezultata o čemu ćemo naše gledaoce blagovremeno izveštavati…”

Yvette završi kafu i zaputi se ka kupatilu. Danas prijavljuje ispit.