Panoneja- Ep

Posted: 29/01/2017 in Charles offspring

PROLOG

                                                                                       Smrt raspopa Pastora

 

Noseći na leđima dvoje, konj je vukao korake po stazi. Kretao se u pravcu Istoka. Sa prvim cvrkutom ptica, dvoje sjahaše i zaputiše se sa šumske staze dublje među vekovima stare drvene gorostase. Dublje, gde se kroz guste krošnje, svetlost jedva uspeva promoliti i osvetliti šumu. Krenuše do mesta na kom leži oboreno hrastovo deblo. Priđoše mu. Godovi su svedočili o stotinama godina starom svetom drvetu. Muškarac, ogrnut ponjavom okićenom raznim brojanicama, progovori:

„Posečeno je kada je počelo truliti. Jer, kaže predanje iz knjige Almoševe:

„Trulež po kori svetog drveta, osobito po severnoj strani, gde zaništi brojnu mahovinu,  znak je jasan da drvo ne može više sakupljati zlo ovoga sveta u sebe. Takvu svetinju treba poseći i osloboditi mu dušu. Lišće i manje grane položiti kraj stabla i zapaliti u čast Sveboga, tvorca i čuvara svega zemaljskog. Deblo koje iz vatre ostane, ne uklanja se sa mesta na kom je posečeno, već služi kao oltar za različite obrede.„

Priđoše deblu. Oko svetinje beše obraslo gusto žbunovito rastinje koje se penjalo po okolnim stablima čempresovim, tvoreći zeleni zid ukrašen pupoljcima srebrne boje koji su čekali toplije dane kako bi se razvili u cvetove.

Zastadoše pred lučno isečenim prorezom koji je predstavljao vrata u Svetilište Palog Hrasta.

Žena se privi kraj glave čoveku i tiho prozbori:

“Blagosiljaj me oče i učini moje grehe ništavnim! Jer grešna jesam i priznajem. Veštica sam i mađije su me načinile ženom moćnijom od mnogih ali su mi iz srca radost ispile. Ja sam deo svoje pogodbe godinama ispunjavala, sada je na tebe red. Daruj mi spokoj koji si obećao, jer osećam da mi se bliži kraj!“- šaptala je svom dragom u uho. Brumhilda, ljubavnica sveštenika Pastora.

Otac Pastor smače kapuljaču sa glave, dohvati se za jednu od brojanica i krenu molitvom isceljivati zlu ženu:

„Neka ti Bogovi, na svetu i na nebu,

Podare sreće- koliko su ti podarili smelosti,

Da leđa zlu okreneš i priznaš svoje grehe.

Neka te svetlost zagrli i neka te voda čista okupa,

Sa tebe spere srama  kalj.

Blagoslovena budi“

Završivši prvi deo molitve, priđe joj, pogladi je po kosi te prođe iza nje i raskopča dva dugmeta na haljini. Ona kliznu niz njeno vitko telo, ostavljajući je golu.

„Primi me za ruku i uđimo u svetilište Hrasta.“

Uđoše. Otac Pastor zazvižda glasno i njegov konj dokasa. Bio je to lep, negovan crni konj, očiju boje rđe. Velik i snažan.

Okićen bisagama u kojima su zveckala obredna pomagala, jedva se provukao do šumskog oltara. Na  veliko hrastovo deblo Pastor beše potrbuške postavio obnaženu Brumhildu. Mladu vešticu koja mu godinama beše verna, jer joj pop obeća da će je on, zauzvrat telesnim užitcima koje mu bude pružala, svetim obredom osloboditi ukaljane duše, te je prosvetiti u Beloj Šumi, na oltaru Palog Hrasta.

Pastor iz bisaga izvadi mantiju, snop osušenog smilja, krčag sa vodom i podeblji drveni kolac. Iz bisaga sa druge strane, u kojima beše hrana za konja, izvadi grumen šećera. Raskopča kaiševe te oslobodi vranca Viloša. Natače mantiju, uze smilje, činiju sa vodom i priđe Brumhildinoj glavi. Umoči snopić suvog bilja u vodu i poče je škropiti:

„Kada te ova voda predstavi,

Neka te pronađe vatre zov,

Neka se zemlja tobom ne hrani,

Ni voda, nit’ zrak koji te dahom puni.

Okrepi dušu Hudun Ura,

Rasplamsaj njegove usahle oči,

Mnogima da se on nahrani,

Podari mu sreću u moći.”

Veštica prepozna ime Boga vatre, uplaši se i razrogači oči u pravcu sveštenika. Pastor je obmanu blagim osmejkom kog beše natakao pred zube. Pomilova je te joj priđe kraj butina i između raširenih nogu postavi onu glavu šećera što izvadi iz bisaga. Zazvižda još jednom i kroz prolaz proviri Viloš. Sveštenik mu coknu ustima i prstom pokaza na šećer koji je Brumhildi razdvajao butine. Konj priđe, onjuši šećer i poče zobati. Onjuši i Brumhildin cvet utrobe te se primače bliže opkoračivši deblo. Prope se na zadnje noge i zaskoči siroticu. Žena briznu u plač, zapomažući.

Zverski sjaj iskrio je u očima Pastora. Slina mu se beše obesila niz obraz, cureći iz osmeha što ga naslada stvori. Nastavi sa obredom:

”Predajem ovu dušu Hudun Uru,

Hranim i snažim ruke, da pečat raspečate!”

Sirotica je kroz lice pokriveno patnjom jedva cedila iz sebe:

”Vode… molim te! Vode!”

Pastor joj pomilova obraz.

„Zini!“- naredi joj.

Sirotica, nadajući se okrepljenju, posluša a Pastor uze onaj drveni kolac i zari joj ga duboko kroz usta do samog srca. Veštica ispusti krik koji joj zauvek zatvori oči.

Sveštenik osedla te uzjaha svoga konja. Iz bisaga izvadi čuturu sa vinom, otpi gutljaj i pođe od oltara kojeg beše opoganio. Nastavi na Istok, ka izlazu iz šume. Bele Šume, najsvetijeg područja Pan Oneje. O moćima i dobrima koje ova šuma ume da učini izrečene su mnoge priče i svedočenja. Međutim, otac Pastor ništa nije uzimao zdravo za gotovo, jer je on sam obmanjivao svoje vernike kojekakvim pričama kako bi, neiskren u molitvi svojoj, pribavio korist. Za sebe, naravno. U njegovom pohlepnom srcu nije bilo mesta ni za čeljade, kamoli za neko od uzvišenih božanstava. Sam je bio svoj bog.

Šuma je postajala ređa kako se, jašući Viloša, približavao njenom rubu. Vetar se probijao kroz raštrkana stabla. Bi mu hladno te namače na sebe ponjavu. Ogrnu se i podbode konja.

„Razduvao se vetar. Kiša će, izgleda. Požuri rago!“

Bližio se kraju šume. Krošnje su postajale ređe, drveće niže a vazduh manje memljiv. Osećao je kako ga napušta njen zagrljaj. Idući u susret prostranim livadama koje se posle šume prostiraše ka Istoku, bi mu čudno što na nebu, koje se sada već moglo nazreti, sija Sunce. Bez ijednog oblačka. Kao leti. Željan da se što pre reši hladnoće kojom je šuma odisala, ošinu kajasima konja po vratu i nagna ga u trk. Požurio je da napusti šumu i ogreje se.

Međutim, vetar postade toliko jak i silan, da Viloš zastade i poče se ukopavati. I nije se uspeo čestito niti načuditi ovako iznenadnoj promeni, a Sunce je već bio sakrio oblak iz kojeg je sipao sneg. Vetar se kovitlao u vihore oko popa, meo lišće sa tla i dizao ga nebu u zagrljaj.

Iz onog oblaka što proguta Sunce, poleteše ruke nebeske vihorima u zagrljaj. Krenuše ih spajati sa nebom. Iznikoše tri takva vihora i još tri se ruke sa neba pružiše, te opkoliše sveštenika na izlasku iz šume. Ponositi čempresi saviše svoje krošnje, klanjajući se. Vetar Pastoru skide kapuljaču sa glave. Ogoli ga i usmeri mu pogled ka sili koja mu je na put stala. Nebom su sevale munje, po licu ga šibao led.

Vihori prozboriše:

„Ti, što se predstavljaš sveštenikom! Ti, koji si se usudio prizivati ime Hudun Ura na svetilištu Palog Hrasta! – hučale su kroz kijamet reči.

„Nestani!“

Sve beše ispunjeno tim jezivim glasom grozne zapovesti. Otac Pastor unezvereno se poče osvrtati oko sebe, skupljajući kapi hladnog znoja na lice, kože naježene do pucanja. Začu pesmu na njemu nepoznatom jeziku:

 

…” A csontokat fogjuk főzni a pahaa alasti vain se luovuttaa meidän äiti, joka kantaa, jotka kuuluvat siellä.”…

(Kosti ćemo mi skuvati tvoje, zlo iz tebe ogoliti samo, predati ga majci našoj da ga nosi gde pripada- tamo.)

 

Terao mu je ovaj grozni poj suze na oči. Snažno, celim bićem, osećao je da je obod ove šume mesto na kome će mu biti suđeno. Od strašnih Vihor-vila, samih kćeri arhi- boginje Ilve.

 

Visoke do neba, Vihor- vile igrale su svoj obredni ples oko posrnulog sveštenika. Onaj, koji kuva meso dok krv još uvek telom struji. O njemu svedočiše Pustinjaci, iz prikrajka posmatrajući kako se vile hrane sablažnjivim kricima i roptanjem onih, koje svojom igrom u ništavilo vraćaju. Žive ih kuvajući, rasipajući im vetrom meso sa kostiju.

Tako skonča i otac Pastor, koji ukalja svetlost Bele Šume, počinivši zločin na svetilištu Palog Hrasta. Telo mu se rasu, a dušu mu boginja Ilva posla Onom koga je na zemlji zastupao.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s